U potrazi za srecom

petak, 16.10.2009.

fack and shit ili ti jebanje i sranje

Da radi se o financijama, pretpostavljate.
Prvo serete jer nemate novaca, zatim zasvijetli lampica, BANKA! Otići u banku = dignuti kredit.
Izračun u glavi da se još jednom prosereš, shvatiš ok nebu bilo mesa i pizdarija ja to mogu otplačivat.
odeš u banku, uzmeš papirić, BLINK! na redu si, sjedaš na onu faking ružnu stolicu koja je malo podfutrana, sad mi je i jasno zašto, da ti je barem ugodno sjediti dok te neko jebe. i na kraju dolazi onaj fack! KREDITNO NESPOSOBAN!
Pa da se i riješite tih zapreka bili bi ste kreditno nesposobni jer vam je plaća FAKING SHIT!
Pa si onda razmišljam kako da zaradim 10 000 kn, no nemam jebenog vremena, jer mi usrani posao uzme pola životnog vremena i ispadne da su ljudi ko kompjuteri jer imaju par jednostavnih radnji: raditi jesti spavati raditi jesti spavati, tu i tam imamo vremena za posrat se i jebat se.
od svega ovog imam proljev i najdraža mi je wc školjka već par dana, sam FACK! guz papir košta 20 jebenih kuna! Dobro dobro naiđe se i na jeftinije, no onda postoji mogućnost od pucanja papira, pa se dogodi ona pizdarija s kojom rukom brišeš guzicu?
mislim da ću počet brisat guzicu s letcima kaj stavljaju u kaslić jer ih ima ko govana a besplatni su, a nemam faking novce da si odem kupit nekaj na akciji!

16.10.2009. u 13:24 • 1 Komentara • Print • #

četvrtak, 30.04.2009.

cvijeće u glavi

Lijepo je kada čovijek shvati neke stvari.
Danas sam shvatila nešto što sam već odavno trebala shavtiti.
1) Ja sam ja, nitko mi to nemože uzeti.
2) cviječe u glavi is okej!!!!!
3) Biti sretan, je jednako imati savršeni život.
4) Jebeš sve pare ovoga svijeta ako ti nisi zadovoljan načinom života.
5) shvatiti koliko ti je ljubav važna je neprocjenjivo.
6) zagrliti bližnje je jako bitno!
7) ne štedi na riječi volim te!

a sad gibam po žemljice u pekaru, kako bi imala romantičnu večeru u krevetu sa svojim mačkom veljačom, kojeg jako volim, i neopisivo se radujem suboti ne toliko hrani već druženju.

volim te

30.04.2009. u 19:13 • 1 Komentara • Print • #

srijeda, 08.04.2009.

Tužna priča

Ja sam Maza
imam skoro 24,
u duši skoro 54.

mnogi bi rekli daj, sereš, tek si krenula živjet!
u svakom životnom aspektu nekaj zaserem.

nisam zadovoljna!

Pa čak ne vidim svrhu pisanja ovog bloga.
osječam se u duši prazno, depresivno,
ne pomaže niko

08.04.2009. u 20:42 • 4 Komentara • Print • #

ponedjeljak, 09.03.2009.

Pseći život

Mjenjala bi se.
Da zaista, mjenjala bi se za život svog psa.
Čak bih i godine ostavila.... ( istina već bi krepala od starosti jer sam već po godinama za psa šukun šukun baka)
odločno im je!
Imaju sve.
ono što mi se jako sviđa kod psa je koliko je god star ne zaboravlja se igrati... Jučer je moja pahulja našla najlon čarapu smotanu u lopticu igrala se s njom bilo ju je pravi užitak gledati kak baca lopticu i trči za njom.
nemoraš kupiti igračku, obična čašica od jogurta ispunit če joj dan.
Sviđa mi se kod pasa to što imaju svojih pet minuta za sebe. legne se i spava, kad želi dođe i pomazi se, spava samnom pod pokrivačem.
što joj fali? ne ide na posao, nema briga, financijska kriza do nje ne dopire, još bi joj bilo bolje da dopre bar bi jela ljudsku hranu koja je finija nego ti kroketi suhi.
Povremeno se okupa, zube ne pere i nema karijes, ja da ne perem zube, već ih nebi ni imala...
Isto kaj mi se sviđa kod psa, ste čuli da pas ima gripu?
Na neke boleštine su otporni.
jedina boljka im je što se moraju cijepiti svaku godinu, ali zato ja moram svake godine otić bar jednom ginekologu, a pas ne....
oču reć život moje paahulje prekrasan je i super joj je pogotovo sad čujem je da je razvalila kantu za smeće, nevjerojatno kako finih stvari za pseću njušku ima u kanti za smeće...

a sad pozdrav idem svadit se s pahuljom..

09.03.2009. u 16:22 • 2 Komentara • Print • #

utorak, 27.01.2009.

San

kada spavam nikada to nije čvrsti san, osjetim da mi pas čeprka po svojoj nozi, hrčkica vozi kolut, na televiziji znam da je igra za lovu... znam da mi je seka došla doma u pol 3, braco aja pokriven po glavi... stari je nervozan, stara se češka ( tata je nervozan zbog češkanja)
Tako plitak san je profesionalna deformacija.
No danas mi je bilo prekrasno sanjati, bila sam mu u naručju, malo sam se ja njemu stiskala, pa sam ga sterala u kut kreveta, pa sam shvatila da mu treba zraka, pa sam se maknula na drugu strnu... e sad dolazi onaj najlijepši trenutak... osjetio je da mu falim, prebacuje ruku na mene i povlači me k sebi. Tada uživam. digao se oko 9, dogovor je bio da če me pusititi da spavam do mile volje a da če on raditi za kompjuterom, bilo mi je super! imala sam cijeli krevet samo za sebe... i u tim trenutcima uživm, znam onda leži po dijagonali kreveta... malo egistično zar ne?
kad sam se probudila, prvo sam ugledala njega to mi je bilo prekrasno, bio je pažljiv pazio je da me ne probudi.
tako sam ga jedno vrijeme gledala, a zatim je došao k meni. to mi je isto prekrasno.
razmišljala sam tada u sebi kako mi je lijepo i kako bi tako zaista mogla duuuugo duuuugo živjeti. Već smo se navikli na stvari koje nam smetaju, trudimo se ne iritirati jedno drugoga s tim nekim stvarima koje nam smetaju.
Shvatila sam tada koju sam greku napravila zatim sam osjetila strahovitu ljutnju na sebe zatim opet na sebe, a zatim na njega pa opet na sebe jer sam znala da se nesmijem ljutiti na njega jer on nije kriv za sranje koje sam ja napravila. A onda sam pustila suzu koju nije vidio jer sam shvatila da mi nikad neče vjerovati koliko ga volim.
taman obrisah suzu tad on shvati da nešto nije uredu i pita što je mazo? Ništa ništa sve je uredu...
Nisam mu mogla reči da mi je žao jer opet nebi vjerovao koliko mi je istinski žao, niti da ga volim jer mi nebi vjerovao da ga toliko volim...
znam da s njim još želim mnogo takvih snova a nadam se da če mi s vremenom provjerovati...
jer mi je zaista stalo i volim ga...
mačak veljača volim te
ozbiljno!!!!

27.01.2009. u 14:57 • 0 Komentara • Print • #

nedjelja, 21.12.2008.

Kad bi znali, bili išli?

Evo ovaj post pišem potaknuta Goranom Čačićem.
Crnilo je kako je otišao s našega svijeta. Čovijek proživio rat, neznam kakve sve ne ozlijede, i onda ode na odmor i ufljasi ga netko s kacigom po glavi dok se strmopizdio sa skijama dolje i čuvijek ode.... loša sreća? da je znao sigurno nebi išo na to faking skijanje, lijepo je vlada rekla ljudi recesija neidite na skijanja i te gluposti, štedite nofce....
znate koliko stranog državljanina košta jedan dan intenzivne u našoj bolnici?
1000kn
koliko tek košta u italiji?
prije par dana čovijek je fino obavljao svoje poslove veselio se godišnjem, kad lli ono umro na godišnjem odmoru, sigurno su trebali proslaviti lijepo Božić na g.o. uživati u čarima božićnog duha i godišnjeg odmora.
Nimalo nisam kivna kaj je čovijek otišao u Italiju na skijaču, naprotiv ko ima nek ode i uživa i ja bi tako, bila bi kivna da je otišao na skijaču pa onda godinu dana pričao kak je u bankrotu...
svaki put kad se desi tako nekaj iznenada pitamo se: eee da je znao bili išo?
Pa naravno da nebi nije lud...
Život, toliko je krhak, nema veze dal imaš 50 kila s krevetom ili si kuglica od čovijeka, ili si gromada, mrcina puna mišića, svih nas može zadesiti nekaj...
Mislim da je to bilo ove godine kad su kiše padale, na moru turist trčao od nevremena i opizdi ga grom i na mjestu frajer mrtav... ee da je znao nebi ni trčao ostao bi na mjestu nebi ga tresnulo...
da sam ja znala da bum sletila u potok s autom nebi išla uopče u rikverc, čast na riječ.
da bar možemo neke stvari predviditi, ili znati što če nam se desiti, kako je moja seka rekla da barem mogu imati Hermionin lančić. ( ona cura iz Harry Pottera) da objasnim malo onome ko nije čitao knjigu ili gledo film Hermiona je u trečoj godini imala puno previše predmeta a sve je hvatala lančićem tako da bi se vraćala u prošlost i pohađala durge predmete koje nije stigla pohvatati.
Pitali smo seku zakaj bi ona taj lančić, odgovor je bio da se vratim u prošlost i poljubim dedu prije nego kaj umre... naravno svi smo ridali suze su nam se slijevale niz obraze.
da je barem Čačić imao Hermionin lančić, ma i onaj jadan turist...
Možda če neko reć možda nije bio dobar?
Ja neulazim u to da li je tko bio dobar ili loš svatko bi morao imati pravo na život i žal mi je tako blesavh nezgoda.
Čačić se fino lagano vozio užival fino u povjetarcu skijama, kad od jednom naleti na njega skijaš s kacigom na glavi, koj peh ne sam da je naletio skijaš već skijaš s kacigom na glavi...
prvi moj komentar bio je pa ko mu kriv kaj nije imo kacigu to bi ga spasilo, a na to me ošamario odgovor:
A ti bi kakti imala kacigu da se ideš skijat? odgovor je bio : nebi
fakat ko danas nosi kacigu dok skija??? Svi imaju kapice očale fensi šmensi... kacige imaju deca i sportaši...
Kaciga valjda nije obavezna operma za svakog skijaša...
Zastvarno jedne godine sam htjela ić na skijanje... našla sam termo hlaće, majicu, duge gaće,jaknu, pancerice rukavice, kapu, štape, skije, termo čarape, šal sve sve sve al kacigu nisam našla, istina bog nisam je ni tražila...
ja se kladim da je gospon Goran imal i duge gaće i termo čarape i pancerice i skije i štape i sve i sigurna sam da nebi štedil i na kacigi da je znal koliko je opasan taj sport. ma da je znal kupil bi si on kacigu, pa nek onda neko naleti...
Žal mi je....
Gospon Goran nek vam je laka zemljica, počivao u miru nek na vas anđeli paze.
rodbini iskreno moja sućut, žao mi je.

21.12.2008. u 21:52 • 1 Komentara • Print • #

četvrtak, 13.11.2008.

Tko sam ja?

da vidim....
jedno obično usrano govno....
lagala sam, to toliko ne volim raditi, mrzim nema veze kriva sam...

radodajka sam, hmmm da spavala sam s toliko muškaraca da mi ne popunjava brojka ni prste na jednom dlanu, važno je da svaku večer dolazim izjebana, očigledno se jebem dok vozim, naravno izjebana sam više puta tokom jedne vožnje od više ljudi, kad mi kažu jebem te glupačo oduzela si mi prednost, ili puši kurac pomakni malo u stranu... ne kažem da sam katastrofa vozač, nego mi je zastvarno teško voziti, svaka vožnja je izazov za mene, bojim se voziti, no eto vozim dodem oplikavljena navečer jer se neki šupak odlučio derat na mene a pritom on kršio prometne propise i skoro opalio moj novi bljak auto... masu puta mi se dogodilo sranje...

nezainteresirana sam, da za kurac sam dođem umorna probudim se umorna, šteta što se uopče budim, bilo bi mi najbolje da se ni ne budim.

Usporena sam, fala bogu mogu biti najsporiji čovijek i dobit ču obličje za osvojeno prvo mijesto u sporosti...
ne pomažem ljudima do kojih mi je stalo, to me boli više od svega, jer dajem 1001 pusto sebe da napravim najbolje najbrže... naj naj naj, no sjetite se da imam onu gore navedenu medaju, prvo mjesto!
nemarna sam, jebeni toplomjeri... mrzim ih, ne marim očigledno ni za ostale...

neuredna sam, trgam se da pospemim ali i dalje je kuča katastrofa, mrvim po krevetu, ulazim s blatnim tenisicama u kuču, nekuham, ne pečem kolače mrzim peglati!!!!

nemam novaca, u minusu sam točno onoliko koliko i iznosi... dobro sada lažem, mrzim lagati kriva sam, imam još par nofčića u banci no s tim kupim kolu i kruh

činim ljude neposebnim, kak se to vrati nazat?
posebno neposebna sam... grozno... baš grozno.

škrta sam, hmmm možda, neznam, ali nedam čokoladu koju sam namjenila pokloniti. A dječica ko da čokoladu nisu vidjela a čokolade ko dreka doma neee oni bi baš tu s keksom

ne cjenim darove... sam mi probajte poklonit jednu stvar, sva sreča ukinuli božićnicu!!! NEMA POKLONA! hala Bogu sjetili su se to maknuti... ionako božićnica bi mi završila na računu a darovi na amexu...
Ove godine nebute niš dobili za Božić! nedam ni boru kuču, pas ždere kuglice, one iglice se truse taman očistiš iglice evo ti slijedećeg Božica.
A za rođendam bum se zamrznula na taj mjesec da to prođe, pa sljedeći mjesec opet mogu po starom... šteta kaj se nisam rodila u drugom mjesecu na prijestupnu godinu, heh svake četri godine slavil bi se po jedan rođkas... i tad bi se dala zamrznuti na mjesec dana...

psujem, ko kočijaš! jebemu mater sad mi je lakše...

nisam utješna... empatija mi malo zakazuje, profesionalna deformacija...

bojesna sam, red gljivica, red bakterija, pa virusna prehlada, pa opet red gljivica, pa neko generalno interno sranje... musakaaaa....

neodgovorna sam, pikam ljude bez rukavica... pa sam iz istog razloga

povodljiva, pa kaj svi pikaju bez rukavica pa i ja... ajde ja pikam s rukavicama baš kad mi dođe želja tj kad ih ima...

srečković sam: još sam na nogama....

dežurni krivac sam, ko to tamo šuška, vidiš rakun u frižideru, ne nije rakun, mazica je... za svaki drek ja sam kriva, više se ne odazivam na ime već trčim i pitam kaj sam napravila....

nepismena sam, gramatika fujjjj, matematika ljak!!! či ć kaj to nisu ista slova a ije i je too bi se tek na fakultetu trebalo počet učit...
Di se ono nalazi frankfurt???
( maza jebote Bubai i jesu u emiratima, a di je to?)

nekulturna sam... desilo se da sam ušla u crku i rekla uuu jebote di sam metnula cipele za nastup, pred cijelom vjerskom skupinom.

nevjernik sam, ne idem u crkvu, ne molim se prije i poslje jela i za spavanje, toliko puta se i zubi ne peru ljudi...
no postoji to nešto, ja to zovem Bog...

nisam zanimljiva, ne komentirate me, ote vrit!

ja sam u biti jedan veliki drek, koji se tudi biti dobar no neide mi baš...

ja sam toliko loša, čuvajte se kad ulicom prođem nanjet ču vam svu bol i svu nesreču u životu koju možete dobit.

coprnica sam, kad ppp napravim desi se... meni u loču korist...

mislim znači postojim,
a žao mi je što je tako

13.11.2008. u 12:02 • 1 Komentara • Print • #

ponedjeljak, 27.10.2008.

U potrazi za srećom...

neznam od kud bi krenula, sve je bilo već skoro savršeno, malo je falilo, a zatim FLJAS!.
Nemogu opisati kako je ponekad ružno čuti surovu istinu, koliko se nakon nje mogu osječati prazno...
Ponekad bih zastvarno htjela biti malo glupa i naivna i da mi se mažu oči, uljepšava prvobitna slika života.
Najgroznije mi je kada plačem i jedem ili pijem, tad sam najjadnija, dogodilo se to podosta puta u mom životu. Pa i sada sva sreća proradio mi želudac pa ni nemrem puno se zažderavat, to mi je učestala pojava kod pojave depresije.
Tada, moj jelovnik izgleda ovako: red čokolade s kruhom, zatim otvaranje frižidera pa daskica i tamanjenje špekeca, pa sve to fino zaliješ s voćnim jogurtom, e i na to fino ububaš jedan punomasan čips od koga ti samo još više raste želja za sirom, potom ga uzimaš iz friđa i tamaniš sir s malim nožicem na tanko tanko, e onda kad shvatiš da si pojela pola sira od 20 deka onda ti je jasno da si se prejeo i da nemreš staviti ni kokicu u usta...
ja tu fazu volim nazvati slatko slana faza, mješam nepomješivo.

Ima tu i prednosti plakanja, depresije, tuge...
shvatila sam jučer da dobro vozim i plačem, možda če ovo nekome biti ludo ali mala ludača oprezno fino vozi kad plače.
Zatim nemoraš piškiti ako proliješ pno suza.
Najjbolje od svega dođeš na posao sutradan ujutro nakon proplakane noći i nemirnog sna od 2 sata, sav blijed, s nabreklim kapcima i krvavim, svijetlim očima.... ljudi to skuže pa te ne zajebavaju na poslu kao inače nego samo malo.
Pa kad se nađeš u takoj govnastoj situaciji kao ja i kad misliš da smrdiš pa te ljudi ne prihvaćaju, dobiš poriv za pospremanjem, tako da su danas sve i najmanje kutijice na poslu bile oprane i dezinficirane, svi pacjenti bili su uredno počešljani namazani kremicama i dezićem našpricani svi su dobili sve, jedino jedan onaj koji puši u sobi htjela sam mu smjestit pušku danas, htjela sam ga preselit u drugu sobu s jednim bzzzz tipom, sva diječica kad dođu u tu sobu plaču se i nežele ajati u toj sobi s tim bzzz tipom, makar je vezan i makar nemre hodat i makar šuti....( eh kaj alkohol napravi od jadnih li ljudi) no iskovani plan nije uspio već su koke nekak drukčije složile sobu ajd barem su dječica sretna...
I zatim zeznem stvar s doktoricom kad sam jebeno iskrena osoba i sve kažem što mislim... faaaaak!
Pa dođem na odjel i kažem kaj se desilo i kažem da mi se riga i da nemrem jesti i da me puste na miru, zatim su se opet smijale na moj račun jer dobrica dobrić nemre ŠUTIT!!!!!
Jučer mi je ubiti bio vrlo lijepi dan bila sam u kinu pa zaradih pare, popih kolu, e da prije svega toga uspijem sparkirat afto u centru di nebi ni smart stao a kamo li ja sa svojim bikom od afta... izživcirana od derpera koj se stao u moju traku a opet ponosna kaj sam se uparkirala a pritom izašla van na suvozačko mjesto te nisam ozlijedila ni jedan afato u mojoj okolini...
bilo mi je savršenno dok nisam pitala ljubavi kad me upoznaješ sa svojom mamom, e tu se desio ovaj FLJAS s početne priče, shvatila sam jedno da ja njega volim jako, a on mene tako tako.
sad mi prolazi samo jedna stvar kroz glavu... vozile se koke u aftu i pričamo mi o ljubavi, priča cura malo starija od mene o svoljim ljubavnim jadima a zatim Sanja koja ima i muža i dijecu veli: znaš kaj je najvažnije?
najvažnije je da muškarac voli ženu malo više nego žena muškarca...
Zatim objasni, mi žene smo uvijek spremne na prilagodbu ( istina) no muškarci nemaju taj dio i žena im uvijek mora biti posebna... tada je veza savršena, i tako oni imaju savršen brak....
nemam te sreće na žalost... i tužna sam jako zbog toga i svijet mi pada u vodu i nemrem doći do zraka, ljuta sam na sebe.
Zašto?
zato što mogu biti tako jebeno dobra prema svima a svi tako jebeno okrutni prema meni...

27.10.2008. u 15:47 • 1 Komentara • Print • #

subota, 04.10.2008.

Tko je bio prije?

Candida Albicans.... ili ti gljivice.. GLJIVETENE!
Inaće fiziološka flora sluznice... no kad se namnoži.... grda je.
na žalost može se i prenjeti... pa se često desi da se partneri " zaraze"
zakaj sam stavila navodnike....
zato što je gljiva uvijek u nama, samo se ne množi prekomjerno...
evo u mom slučaju meni je opao imunitet, dva dana sam malčice kurila pa nos curio pa kih, kih.... na pilulama sam i to je idealna podloga da se stvore kolonije, horde gljiva smijeh
i to nije neki problem odeš u apoteku kupiš canesten kremicu i vaginalete i za tri dana nema više...
sad me kopka jedna stvar ok prenjela sam ju dragom... bilo je burninmad reko je svašta mad opet mu objasnim kako sam podložna i opet mu poklonim kremicu... smijeh ponudim mu mogučnost korištenja "gumice"... nebumo valjda sada imali efekt ping pong loptice... tak baš i nismo bogati.. i dobro... malo se stišala situacija, da bih shvatila da je on dobio simptome 2 dana ranije od mene...
zubo e sad ili je on još krhkijeh imuniteta od mene pa je prije izbilo ili.. tko je bio prije???
no ja mislim da to nije važno, tko je koga... ovak i onak se volimo i barem ja kad smo već oblučili bez gume, svijesno sam si reka da preuzimam sav rizik boleština... stoga kad već sve dijelimo djelit čemo i domaće životinje rodnoga kraja...
a sad malo o simptomima:
Svrbež, pećenje, crvenilo sluznice, te bijele naslage, malo si ljudovi pogledajte na netu, jer sam jedne prilike odtrčala ginekologu brzinom warp jer sam mislila da je nekaj i groznije... na kraju invazija gljiva.... napalo me te godine više nego inače...
Zato curke ako mogu preporučiti, ak ste ovak osjetljive na svaki drek ko ja... kad završite s lječenjem kupite si Lactogin kapsule, unutra su dobre bakterijice, koje štite sluznicu od takvih upalica...
ako pijete antibiotik isto tako si ga kupite ali onda pijte 2 puta dnevno i mislim da piše u uputma 2 sata prije ili poslije uzimanja antibiotika, te se nemojte zeznuti ko ja nemojte kapsule piti na prazan želudac... njami
A vi dečkovi nemojte se sramit, pa ako vam je već pišonja dobio neš, pa pokaži curi... nemojte šutiti... kupi se kremica i sredi se stvar! I daj Bože da su sam gljiveki, da nije nekaj ružnijega....
Zato cure u inspekciju! Tehnički pregled!
dost sam pisala kad mi dragi vidi blog zadavit će me blabla no moramo malo ovoriti o " tim" temama.... svaka cura barem jednom imala je infekcijicu glivekima....
a sad dosta zaliven

želim vam ugodan, zdrav i safe sex... thumbup

04.10.2008. u 10:27 • 5 Komentara • Print • #

četvrtak, 02.10.2008.

mazica is back

Evo mene nakon dugog vremena, dosta toga se u mom životu promjenilo.... moj mali smaragd se izgleda utaborio... vidjet čemo... nadam se da više nebu zalutao...
Ja sam napokon sretnija, makar sam okružena nekom deprom oko sebe... no meni je čist super...
Malo me muči nos, želudac, konci me svrbe i to onako jeb.... ali nemogu vjerovat da sam toliko smirena i toliko jaka, točno i sama uviđam razliku, prije recimo godinu dana da sam se tak izoperirala sad bi se drečala na sve, bila bi u depri, bila bi onako šmrkljavo cendrava... no sad.... smirena sam konci i pikaju i svrbe i ponekad mi dode da si ih sama povadim ali se sjetim da je danas četvrtak te da je sutra petak i da u subotu šavi idu ex.... yupiiiii!
Neki se pitaju kaj mi nije dosta tih doktora i boleština i neznam ti ja kaj... ne nisam neki jebeni umišljeni bolesnik... ne idem doktoru tj doktoru nisam išla već skoro godinu dana sad su me zeznuli morala sam nosit uputnicu za phd... ne pijem šaku ljekova... nebi ih uopče pila da nema pilula, te povremeno žvačem rupurut, jer me želudac povremeno kresne da neznam kud bi sa sobom... niš drugo ne konzumiram... i mogu reč super mi je...
Možda sam tak zadovoljna jer se radi više o estetici nego o zdravlju ali nema veze..
sad bum bar rekla pacjentima kak je to zastvarno kad ti vade konce...
neki dan dođe frajer, strah ga do ibera i pita: sestro jer ovo vađenje konca, jel to boli?
a ja na to kroz lagani osmeh: ma neeeee, gospon to sam svrbi kad se miče.... mislim si ja u sebi, jebo te maza pa ti u biti ni neznaš kak je to, koliko ljudi ti se mršti stišće oči... i sad pacjent skuži da sam se ja malo lecnula, i onak me zabrinuto pogleda, ( misli si on kaj mala sere...) Na to ja njemu iskreno ja vam nikad nisam imala šavove, pa nemam pojma kak e to, no ono kaj drugi pacjenti kažu, znam da su mi pričali da to jako svrbi...
e nadam se da bu tak i bilo jer sam i ja sad u dilemi, gledam ja te šave kod na prsima i mislim si kaj su gusto načičkani... nevjerojatno kak ih je lijepo ravnomjerno na gusto zašio... a znaju ih i jako zategnut pa onda dok ih primi da ih odreže tu zna čupnuti piknuti malo sa skalpom... sam kad sam gledala kak mi cucku sa sterilizacije puka šave, bilo mi je žao...
ma najvažnije je da nema više tratinčica, i sa sam ja sad napokon sretna.
čujemo se kad ih povade... bum s vama podjelila doživljaje...

02.10.2008. u 21:53 • 1 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.